О књизи: година / Киша, од које се први пут нико није крио, пала је као зид на град. Људи су ишли тротоаром. Мокри, смејали су се и међусобно размењивали бесмислене једноставне фразе. Коса се залепила за мокра чела, шминка је текла низ лица жена, запрљајући им одећу. Мајке су водиле децу у школу, нимало не бринући да ће им се откривене главе деце поквасити на киши. Стајао сам сам под кишобраном и посматрао свакодневницу, тихи, испуњени звуком капи и кругова који се шире у локвама, Смак света..